Lični izbor i prezime: Zašto je vaša odluka samo vaša stvar

U srcu svake priče o udaji, pored ljubavi, uzbuđenja i planiranja, često se krije jedno naizgled jednostavno, ali izuzetno emotivno pitanje: kako ću se zvati? Da li zadržati svoje prezime, uzeti partnerovo, dodati ga, ili možda izmisliti nešto sasvim novo? Ova tema, koja bi trebalo da bude isključivo lični izbor, neretko prerasta u javnu debatu, izvor porodičnih tenzija i čak predmet osude na samom venčanju. Razgovori o ovome otkrivaju mnogo više od pukog spora oko tradicije; oni su ogledalo našeg društva, njegove netolerancije, straha od promene i potrebe da se kontroliše ono što je suštinski tudje.

Pravo na izbor bez opravdavanja

Suština cele debate leži u jednostavnom, ali često zanemarenom principu: prezime je deo ličnog identiteta. Kao što je jedna učesnica diskusije istakla, pitanje je lične prirode i ne zahteva opravdanje. Zamislite da se pravdate zašto pojedete pet jaja za doručak umesto jednog, ili zašto nosite razdjeljak na levu stranu. Apsurdno, zar ne? Ipak, kada je u pitanju prezime u braku, mnogi osećaju ne samo pravo, već i dužnost da daju svoje mišljenje, često preplavljujući mladu paricu savetima, kritikama ili čak otvorenim negodovanjem.

Ovaj pritisak dolazi sa svih strana: od porodice koja možda oseća da se "prezime gasi", preko društva koje očekuje da se pridržavamo tradicionalnih običaja, pa do samih gostiju na svadbi koji aplaudiraju ili, u nekim ekstremnim slučajevima, zvižde, prema odabiru mlade. Takve scene nisu retkost i govore više o prostačkom ponašanju i netoleranciji gostiju, nego o samom činu venčanja.

Netolerancija kao društveni problem

Život u zajednici gde se svaki izlazak iz okvira doživljava kao pretnja, stvara atmosferu straha i osude. Kao što je primećeno, ljudi često nisu tolerantni ni prema visini, težini, boji kože ili veroispovesti drugih. Prezime postaje još jedna linija podela. Oni koji se usude da zadrže svoje, naročito u manjim mestima gde su tradicionalni obrasci još uvek jaki, suočavaju se sa čudnim pogledima na šalterima, šaputanjem iza leđa i neprikrivenim čuđenjem.

Ovakvo ponašanje nije samo nepristojno - ono je korozivno. Nameće se zaključak da su ljudi koji se previše mešaju u tuđe živote često duboko nezadovoljni sopstvenim. Svoju nesreću, svesno ili nesvesno, prelivaju na druge, pokušavajući da kontrolišu ono što im je dostupno - tuđe izbore. Pravo na sopstveni život, na donošenje odluka koje nas čine srećnim bez obzira na "šta će selo reći", jedno je od temeljnih prava koje treba braniti.

Ljubav, poštovanje i kompromis - gde je granica?

U zdravom partnerskom odnosu, ljubav i poštovanje idu ruku pod ruku. Poštovanje ne podrazumeva slepo pridržavanje tradicije, već priznavanje i uvažavanje ličnosti, emocija i istorije drugog čoveka. Kada jedan partner insistira da drugi promeni prezime, zapravo traži da se odrekne dela svog identiteta, svog porekla, svoje prošlosti. Kako je jedna sagovornica rekla: "Prezime je deo ženinog identiteta, isto kao i identiteta muškarca. Njemu njegovo prezime niko ne dira".

Naravno, u braku je kompromis neophodan, ali on se tiče zajedničkih stvari - finansija, odgoja dece, planova za budućnost. Lično prezime nije zajednička stvar; ono je individualno. Kompromis ovde ne znači da žena popusti, već da oboje partnera prihvate i poštuju krajnju odluku onoga koga se ona tiče. Ako je nečija želja da zadrži svoje prezime iz emotivnih, profesionalnih ili bilo kojih drugih razloga, pravi partner će to razumeti i podržati, a ne koristiti kao polugu za pregovaranje ili, još gore, ucenu.

Deca, nasleđe i "gašenje loze"

Jedan od često navođenih argumenata za promenu prezimena je pitanje dece i tzv. "gašenja loze", naročito kada su u pitanju ćerke jedinice. Ovaj argument, međutim, pada u vodu kada se bolje razmisli. Prvo, prezime se ne "gasi" udajom ćerke - ima mnogo ljudi sa istim prezimenom. Drugo, čak i da dete nosi prezime oca, ono je i dalje naslednik i krv obe porodice. Treće, savremeni zakoni omogućavaju da dete nosi i oba prezimena, što je sve češća praksa.

Strah da će se dete "stideti" ili biti zadirkivano ako se roditelji drugačije prezivaju, takođe je često neosnovan. Kao što je neko primetio, decu u školi uglavnom ne zanima kako se čija mama preziva. Ako i postane tema, to je prilika da se deca nauče toleranciji i različitosti. Vaspitanje je ključno - deca koja odrastaju u okruženju koje poštuje izbore, nauče da poštuju i sebe i druge.

Praktični aspekti i administrativna mora

Osim emotivne, postoji i čisto praktična strana promene prezimena. Zamislite promenu svih dokumentata: lične karte, vozačke dozvole, pasoša, bankovnih računa, diploma, sertifikata, zdravstvenih knjižica. To je administrativni maraton koji može da traje mesecima i košta ne samo novca, već i živaca. Za žene koje su izgradile karijeru pod svojim devojačkim prezimenom, promena može biti i profesionalno štetna, narušavajući prepoznatljivost i "brend" koji su stvorile.

Zakonski, situacija je jasna: prilikom sklapanja braka, oba supružnika imaju četiri mogućnosti. Svako može zadržati svoje prezime, oboje mogu uzeti prezime jednog od supružnika kao zajedničko, svako može dodati prezime drugog svom prezimenu (imati dva), ili mogu uzeti kombinaciju svojih prezimena kao zajedničko. Nažalost, kao što su iskustva pokazala, čak i matičari ponekad deluju po inerciji, podrazumevajući da će žena uzeti muževljevo prezime, što dovodi do neprijatnih situacija i potrebe da se mladi par aktivno izbori za svoje pravo na izbor.

Zaključak: S na sebe se vrati i od sebe kreni uvek

Na kraju, odluka o prezimenu je, kao i sam brak, putovanje koje počinje i završava se unutar dve osobe. To je intiman dogovor koji bi trebalo da bude prožet ljubavlju, razumevanjem i poštovanjem za ono što svaki partner jeste - sa svojom istorijom, identitetom i snagom. Društveni pritisci, porodična očekivanja i "tako se to ovde radi" ne bi smeli da budu odlučujući faktori.

Kao što je mudro primećeno u jednom od citata, ključ je u tome da s na sebe se vrati i od sebe kreni uvek. Slušajte svoje srce, svoje potrebe i svoj razum. Razgovarajte otvoreno sa svojim partnerom, čujte njegove želje, ali nemojte dozvoliti da vam bilo ko, pa ni on, uskrati pravo na sopstveni identitet. Vaša odluka je vaša - bez obzira da li je to zadržavanje, dodavanje ili uzimanje novog prezimena. A oni koji to ne mogu da prihvate i poštuju, možda u svom životu imaju previše vremena da bi se bavili tuđim.

U životu okruženom ljudima koji poštuju vaše granice i slave vaše izbore, čak i oni koji se na početku čine teškim - poput odluke o prezimenu - postaju samo još jedna lepa karika u lancu zajedničkog putovanja.