Sve što treba da znate o crkvenom venčanju

Planiranje venčanja je uzbudljiv, ali često i izazovan proces. Za mnoge parove, crkveno venčanje predstavlja duhovni temelj budućeg zajedničkog života. Međutim, put do oltara može biti ispunjen brojnim pitanjima i nedoumicama, od finansijskih troškova do crkvenih pravila i običaja. Ovaj članak donosi sveobuhvatnu analizu teme, nastalu na osnovu brojnih iskustava, kako biste mogli da se pripremite bez nepotrebnog stresa.

Finansijski aspekti crkvenog venčanja

Jedna od najčešće spominjanih tema vezanih za crkveno venčanje jesu troškovi. Oni mogu značajno varirati u zavisnosti od crkve, parohije, sveštenika i grada.

Osnovni troškovi venčanja

Uobičajeni troškovi obuhvataju:

• Taksa za crkvu ili zakup: Ova stavka se plaća crkvi u kojoj se venčanje obavlja. Iznos može varirati od 5.000 do 15.000 dinara, a često je viši ako se par ne venčava u svojoj matičnoj (parohijskoj) crkvi. Popularni hramovi, poput Ružice na Kalemegdanu ili crkve Svetog Marka, imaju značajno više cene zakupa.
• Prilog svešteniku: Ovo je prilog koji se daje svešteniku koji obavlja čin venčanja. Iako bi po duhu vere ovo trebalo da bude dobrovoljni prilog prema mogućnostima, u praksi mnogi sveštenici daju svojevrsne "smernice" ili čak zahtevaju određeni iznos. Uobičajeni iznosi kreću se od 50 do 100 evra, a često i više. Neki sveštenici ovaj prilog nazivaju "taksom".
• Kumovske takse: U nekim crkvama postoji praksa da se od kumova očekuje poseban prilog, obično u iznosu od 2.000 do 4.000 dinara po kumu. Međutim, ovo nije univerzalno pravilo i mnogi parovi sami preuzimaju ove troškove kako ne bi opterećivali kumove.
• Predbračni ispit: Ponekad se naplaćuje i sastanak sa sveštenikom pre venčanja, tzv. predbračni ispit, mada je ovo retkost i iznosi su simbolični (oko 1.000 dinara).

Dodatni troškovi: Oprema i hor

Pored direktnih taksi crkvi i svešteniku, parovi moraju da obezbede i određenu opremu za sam obred:

• Komplet za venčanje (platno i sveće): Potrebno je platno sa vezenim krstom (cena oko 1.000-2.000 dinara) i četiri voštane sveće (oko 200-300 dinara po sveći). Komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama ili pojedinačno, što je često jeftinije.
• Vino i čaša: Za obred pričešća potrebna je mala flašica crnog vina (oko 100 dinara) i čaša. Čaša može biti obična vinska ili ukrašena "slavska čaša" (600-1.200 dinara). Neke crkve imaju svoje čaše pa ova stavka nije obavezna.
• Crkveni hor: Angažovanje hora znatno ulepšava ceremoniju. Cena hora varira od 5.000 do 15.000 dinara, u zavisnosti od broja pevača i uglednosti hora.

Zaključak o troškovima: Ukupni trošak crkvenog venčanja može se kretati od skromnih 10.000 dinara u parohijskoj crkvi do 30.000 dinara i više u popularnim crkvama uz angažovanje hora. Ključno je unapred se detaljno raspitati u konkretnoj crkvi i kod sveštenika sa kojim planirate da sarađujete.

Organizacija i procedura pre venčanja

Zakazivanje termina

Termin za venčanje treba zakazati što je pre moguće, pogotovo za popularne crkve ili tokom "sezone venčanja". Neke crkve dozvoljavaju zakazivanje i godinu dana unapred, dok druge, naročito parohijske, to čine tek nakon otvaranja knjige u januaru tekuće godine. Pri zakazivanju nije obavezno nositi krštenice, ali će one kasnije biti potrebne.

Neophodna dokumentacija

Za obavljanje crkvenog venčanja potrebno je prikupiti sledeće dokumente:

• Krštenice mladenaca: Originalne krštenice se podižu u crkvi gde ste kršteni. Ako su crkvene knjige izgubljene, sveštenik može izdati novu krštenicu "po verovanju".
• Krštenice kumova: Kumovi moraju biti kršteni. Pravoslavna crkva priznaje krštenje i u drugim hrišćanskim crkvama (npr. Katoličkoj), ali je konačna odluka na svešteniku koji venčava. Neki zahtevaju da su kumovi isključivo pravoslavne vere.
• Saglasnost matičnog sveštenika: Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (prema mestu prebivališta mladoženje), potrebna je pismena saglasnost sveštenika iz vaše parohijske crkve. Ova saglasnost se obično lako dobija, ali postoje izuzeci gde sveštenici traže dodatnu nadoknadu za njeno izdavanje.

Predbračni razgovor (ispit)

Pre venčanja, par se sastaje sa sveštenikom na neformalnom razgovoru. Ovaj sastanak služi da se sveštenik upozna sa parom, pokupi potrebne podatke i porazgovara o svetosti braka. Trajanje i sadržaj razgovora zavise od sveštenika; može biti kratka formalnost ili dublji duhovni razgovor.

Pravila i običaji

Dozvoljeni i nedozvoljeni datumi

Pravoslavna crkva ne dozvoljava venčanja tokom postova i određenih crkvenih praznika. Nedozvoljeni datumi uključuju:

• Ceo Veliki i Božićni post.
• Gospojinski post (1-28. avgusta).
• Post apostola Petra i Pavla.
• Uskršnji post.
• Jednodnevni postovi: sredom i petkom (izuzetak ako se poklope sa velikim praznicima kada se mrša).
• Dani kao što su Krstovdan i Sečenje Svetog Jovana.
• Letnje i zimske zadušnice. Iako tehnički nema crkvene prepreke, mnogi izbegavaju venčanje na zadušnice zbog narodnog verovanja.

U izuzetnim slučajevima, može se zatražiti posebna dozvola od vladike za venčanje tokom zabranjenog perioda, ali to nije uobičajena praksa.

Pravila o odevanju

Prilikom ulaska u crkvu, posebno u manastire, poštovanje se iskazuje skromnom i pristojnom odećom. Preporučuje se:

• Za žene: haljina ili suknja koja prekriva kolena, prekrivena ramena i dekolte. Glava se može, ali ne mora, pokriti maramom. Izuzeci se čine za mladu i kumove, ali je ipak poželjno imati neku vrstu ogrtača ili šala pri ruci.
• Za muškarce: prikladna odeća kao što je odelo ili košulja i pantalone. Izbegavati majice i šorts.

Gosti bi takođe trebalo da se pridržavaju ovih pravila pristojnosti.

Fotografisanje i snimanje

U većini crkava je dozvoljeno fotografisanje i snimanje tokom ceremonije, ali je poželjno to unapred proveriti. Fotografi i snimači treba da budu diskretni i da ne ometaju tok službe. Pojedini manastiri ili sveštenici mogu imati strožija pravila, pa je uvek najbolje pitati.

Posebni slučajevi i česta pitanja

Venčanje u manastiru

Venčanje u manastiru je san mnogih parova. Procedura je slična kao i za crkvu, ali je često potrebna dodatna saglasnost nastojatelja manastira. Pravila o odevanju su obično strožija. Cene venčanja u manastirima su često niže ili se oslanjaju isključivo na prilog.

Mešoviti brakovi

Pravoslavna crkva dozvoljava venčanje ako je jedan od partnera druge vere, pod uslovom da su oboje kršteni. Krštenje u Katoličkoj crkvi se priznaje. Međutim, neophodno je da se nekrštena osoba pre toga krsti. O odobrenju konačno odlučuje sveštenik.

Kumstvo

Kumovi na venčanju su zapravo svedoci. Po pravilu, trebalo bi da su pravoslavni i kršteni. Postoji narodno verovanje da kumovi ne smeju biti u krvnom srodstvu sa mladencima, naročito da muškarac ne bude kum devojci i obrnuto, iako crkveni propisi to ne zabranjuju eksplicitno. Najbolje je ovu nedoumicu rešiti direktnim pitanjem sveštenika.

Crkveni razvod

Crkveni brak se smatra neraskidivim. Poništenje crkvenog braka (razvod) je moguće pod određenim, rigoroznim uslovima i podrazumeva pisanje molbe crkvenom sudu uz navođenje ozbiljnih razloga. Procedura može trajati i zahteva dostavljanje dokaza, uključujući i presudu građanskog suda o razvodu braka.

Zaključak

Crkveno venčanje je prelepa i svečana tradicija koja duhovno učvršćuje bračnu zajednicu. Iako se put do oltara može činiti komplikovanim zbog brojnih pravila, taksi i organizacionih detalja, pažljivo planiranje i dobra informisanost mogu sve to pretvoriti u bezbrižno i nezaboravno iskustvo. Ključ uspeha leži u ranoj pripremi, otvorenoj komunikaciji sa sveštenikom i jasnom definisanju svih očekivanja i obaveza. Bez obzira na sve izazove, trenutak kada se dvoje ljudi pred Bogom i svedocima vežu za ceo život, ostaje jedan od najlepših i najdirljivijih u njihovom zajedničkom putovanju.