Podizanje kapaka: Moj izbor i iskustvo sa hirurškim putem do otvorenijeg pogleda

Godinama unazad sam bila svesna činjenice da me jednog dana čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je, kod mene, bio genetski određen, a na desnom oku je bio i posebno vidljiv. Moji kapci su oduvek bili spušteni, ali su s vremenom to postajali sve izraženiji. Moj primer je sličan primeru moje mame, koja ima identičan problem, ali koji nikada nije rešila. Ona je toliko dugo navikla da nehotice podiže desnu obrvu da više nije ni svesna tog pokreta - to joj je postao mehanizam da oslobodi pogled. Jer, važno je naglasiti, ovaj problem nije isključivo estetske prirode; on je pre svega funkcionalan.

Iako ne želim da lažem - funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u padu sa klupe na beton kao dvogodišnje dete. To sam morala da uradim kako ne bih postala doživotni zavisnik od kapi. Sa kapcima je bila drugačija priča. To sam htela. To sam želela oduvek, ali sam takođe odugovlačila.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Odluka o tome kome ću veriti svoj pogled nije bila ni trunke teška. Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se gotovo i ne sećam svog života pre njenih intervencija. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi ovu operaciju. Pored dugogodišnjeg povjerenja, dr Anica Jevremović je jednostavno jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. Ipak, unatoč svom povjerenju u dr Anicu Jevremović, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila podizanje nitima na obrvama, kako bismo malo otvorili oko. Oba puta mi je iskreno rekla da niti služe da podignu obrve i da će privremeno kapci delovati bolje, ali da je to kratkotrajno i nedovoljno. Nití nisu zamena za operaciju podizanja kapaka. Istina, oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon tretmana, dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio pravi tretman za moj problem. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Dogovorile smo se da izvršimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto delim svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kada sam zakazala termin, po svom običaju, progovorila sam o tome šta planiram da uradim. Moj generalni stav je da bi svima nama bilo lakše kada bismo više "trubili" o svojim planovima, jer tako možemo čuti iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. Iznenađila sam se kada sam, nakon što sam podelila svoju nameru, saznala koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao što poštujem i svoje pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti sve detalje, od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces započinje: Konsultacije i priprema

Ceo proces podizanja kapaka počinje detaljnim konsultacijama. Na tim sastancima, hirurg pažljivo analizira vašu anatomiju, sluša vaše želje i objašnjava šta je realno moguće postići. To je ključni trenutak da postavite sva pitanja koja vas muče.

Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju u vezi sa samim zahvatom podizanja kapaka.

Prvo, anestezija. Operacija podizanja kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozni ili plašljivi, a kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja u sali, postoji opcija analgosedacije. To ja volim da nazovem "malo vas šoknu i ničega se ne sećate". Ova opcija, naravno, podrazumeva i doplatu za anesteziologa.

Drugo, cena. Cena operacije podizanja kapaka gornjih je uglavnom prilično ujednačena i kreće se oko odredjene svote, mada tu uvek može biti varijacija od možda nekoliko stotina evra više, u zavisnosti od konkretne situacije i izbora anestezije. Donji kapci su obično nešto skuplji. Ne mogu da navodim konkretnije cifre jer hirurg mora da vas vidi; cena se uvek određuje nakon pregleda. Takođe, neki hiruzi dodatno naplaćuju konsultacije, a neki tu cifru uračunavaju u ukupnu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

Treće, bol. Odgovor je jasan: ni jedne sekunde ništa ne boli. Ni tokom operacije, ni posle nje. Oporavak može biti malo dosadan, ali je potpuno bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. I ja sam se toga plašila, misleći da će me nešto čupkati ili peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i ja bukvalno ništa nisam osetila.

Dan operacije podizanja kapaka

Sam zahvat podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo. Nakon toga, odmah idete kući. Ništa posebno spektakularno se ne dešava. Kući sam otišla odmah, a brat je došao po mene. Iznad očiju sam imala deblje flastere koji su me malo nervirali - imala sam osećaj kao da nosim kačket i morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Dr Anica Jevremović ih je natopila nekom tečnošću i začas ih skinula. Nema čupkanja, cimanja ili neprijatnosti. I toga sam se, ispostavilo se, plašila bez ikakvog razloga.

Oporavak nakon podizanja kapaka: Po danima

Nakon što su skinuti prvi flasteri, stavljaju se novi, tanki flasteri koje sam nosila još narednih 6 dana. Čim mi je stavila te nove flastere, ja sam navukla svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala po centru. Niko me nije gledao čudno, a meni je bilo pomalo smešno što je od operacije prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od proseka. Otečenost zavisi kako od tehnike koju hirurg koristi, tako i od same prirode vašeg organizma.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam ceo lice osim očiju i krenula da obavljam svoje svakodnevne aktivnosti. Nakon sedam dana, skinuti su konci. A već nakon deset dana od podizanja kapaka, bila sam u full šminki i snimala pitanja i odgovore za svoje pratioce, jer sam im to obećala. Danas, svi ti materijali su sačuvani i dostupni.

Tog desetog dana, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner! To je bio ogroman i divan osećaj.

Odgovori na česta pitanja nakon podizanjem kapaka

Sa dr Anicom Jevremović smo snimile zajednički video mesec i po dana nakon operacije. Ono na šta bih se posebno osvrnula su pitanja koja su me najviše postavljali, ali na koja sada, nekoliko meseci kasnije, mogu da dam još potpuniji odgovor.

Modrice i hematomi: Modrice kao takve nisam imala. Međutim, hematomi od operacije koji se prirodno formiraju, vremenom "padnu" na dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, ali je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci: Naravno, seče se komad kože, tako da ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanja kapaka. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kada zagledate žene koje su operaciju radile pre nekoliko godina, čak i ako se jako potrudite, teško ćete uočiti ožiljak. Što se mene tiče, potpuno mi je svejedno za te male, fine crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom. Ožiljak se lako učini nevidljivim.

Trajnost: Nova koža neće nikada da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče naše lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima koji žele da se suprotstave tom procesu, postoje drugi hirurški zahvati kao što je temporalni lifting ili potpuni lifting lica. Onima koji to ne žele, ostaju razni neinvazivni tretmani. Lice nastavlja da živi svoj život i stare se. Vi birate šta ćete dalje s njim. Retki su slučajevi gde je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odugovlačila i što je moj najveći savet?

Razmišljala sam zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kada sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa tako i ja. Sada, kada znam sve što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac, te da zbog toga neću moći da radim i snimam…

Jedino čega se nisam plašila bio je krajnji ishod. Taj deo je bio neobičan. Naime, ja se inače smrzem od straha kod vađenja krvi ili kod zubara. Na dan operacije, međutim, nisam bila nervozna. Nisu me trele hladne ruke, nije mi svokoća vilica… i ništa. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to privilegija koju imam jer svog plastičnog hirurga poznajem skoro deceniju. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala.

I upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koji sličan zahvat. To trajno poverenje i sigurnost su ono što će vam olakšati celu priču. To tražite, to pronađite, i verujte mi - sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj primer i iskreno iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od koristi. Ako imate pitanja, tu sam da ih odgovorim.